Informatičar

Zvučni i Video formati i njihova obrada

Zvucni formati

Šta je to zvuk? 

Mehaničko oscilovanje čvrstog tela koje se česticama vazduha u vidu talasa prenosi od nekog izvora do naših ušiju jeste pojava koju nazivamo zvukom. Ljudsko uho sposobno je da registruje zvuk ukoliko je brzina oscilovanja (frekvencija, učestanost) u opsegu od 16 Hz od 20.000 Hz (20 kHz). Korišćenjem mikrofona, mehaničku energiju stvorenu oscilovanjem čestica možemo pretvoriti u elektronsku formu i time omogućiti analogno snimanje zvuka. Iako se snimanjem zvuka u analognoj formi mogu sačuvati gotovo svi detalji zvučne slike, problem nastaje pri reprodukciji. Kako se analogno snimanje zvuka vrši na gramofonskim pločama ili magnetnim trakama, svaka nova reprodukcija sadržaja dovodi do trošenja samog medija usled prelaska igle preko ploče ili magnetne glave preko trake. Zbog toga vremenom dolazi do degradacije kvaliteta snimka usled neminovnog gubljenja delića zvučne slike nakon svake reprodukcije, pa je jasno da zapravo nikada nije moguće dvaput reprodukovati identičan zvuk.

Prebacivanje zvuka u digitalni oblik, tj. zapisivanje zvuka u obliku niza brojeva, uz razne algoritme za detekciju i ispravljanje grešaka pri prenosu, omogućilo je jednostavnije skladištenje, beskonačnu reprodukciju istog zapisa bez pada kvaliteta i jednostavnu izmenu podataka. To je, uz pojavu personalnih računara dovoljno brzih za obavljanje tog posla, dovelo do kraja analogne ere.

Zvuk na racunaru od nastanka do sada

Zvuk na računaru prešao je u poslednjih trideset godina dugačak put, pa tako i formati fajlova za zapisivanje audio podataka.

Uzorkovanje zvuka vrši se frekvencijom koja je najmanje dvostruko viša od najviše frekvencije koju čovek čuje

Krajnje neugledan početak poznat je kao PC speaker. U pitanju je mali zvučnik u kućištu računara, čija je jedina uloga u početku bila signaliziranje eventualnih problema u radu računara, ali je krajem osamdesetih korišćen i za reprodukciju zvuka u igrama i kod osnovnih tracker sistema. Zatim su se pojavile MIDI kompatibilne zvučne kartice koje su omogućile generisanje sintetizovanog zvuka, a one su bile u upotrebi u prvoj polovini devedesetih godina. Razvoj je nastavljen sa zvučnim adapterima, na karticama ili ugrađenim na matičnim pločama, koji omogućavaju višekanalnu reprodukciju zvuka, u nekim slučajevima gotovo studijskog kvaliteta.

Na prvi pogled izgleda da je pojava kvalitetnog hardvera ono što je doprinelo popularizaciji računara kao svojevrsnog muzičkog centra.

Međutim, pre bi se moglo reći da su bitnije bile mogućnostiskladištenja velike količine zapisa i brzina kojom se dolazi do željenog zapisa. Nažalost, kao što je i običaj kada su PC računari u pitanju, ne postoji univerzalni i podrazumevani način na koji se zvučni zapis čuva već je u opticaju veliki broj različitih formata.

Digitalizacija zvuka, WAV format 

 

Još polovinom prošlog veka matematičkim putem utvrđeno je da je dovoljno da se snime uzorci (odmerci, odbirci, semplovi) originalnog zvuka da bi on delovao kao original, ali uz poštovanje jednog pravila – frekvencija uzimanja uzoraka (engl. sampling rate) mora biti barem dva puta veća od najviše frekvencije koja se pojavljuje u snimku. Ako želimo da postignemo maksimalni kvalitet, moramo snimiti celokupni spektar koji uho čuje. Najviša učestanost koju uho registruje je 20 kHz, pa je za snimanje bez gubitaka, imajući u vidu pomenuto pravilo, iz svake sekunde zvučnog zapisa potrebno izvući bar 40.000 uzoraka. U praksi se ne koristi jedna fiksna vrednost frekvencije uzorkovanja, već se uglavnom koriste dve vrednosti – 44,1 kHz koju su promovisali Sony i Philips kod kompakt diska (Audio CD) i 48 kHz, što je postalo standard kod profesionalne audio opreme.

Nakon uzorkovanja potrebno je sačuvati niz podataka o intenzitetu zvuka. Trenutna vrednost signala može imati beskonačno mnogo različitih vrednosti u opsegu između maksimalne i minimalne vrednosti. Elektronski sklop koji bi svakoj vrednosti dodelio broj bio bi previše komplikovan, pa se usled toga koristi postupak nazvan kvantizacija.

Analogni signal (sinusoida) prevodi se u zaokružene digitalne vrednosti (pravougaona linija), pri čemu kvantizacija može da bude manje ili više precizna

To podrazumeva zaokruživanje trenutne vrednosti na najbližu unapred određenu vrednost. Ukoliko bi se za zapisivanje jednog uzorka koristila četiri bita, postojalo bi 16 (2⁴) unapred definisanih mogućnosti za vrednost signala. Ukoliko bi analogna vrednost signala bila, recimo, 5,9 jedinica, takav signal bi pri četvorobitnoj kvantizaciji bio zaokružen na 6.

Iako na prvi pogled deluje kao suviše približno reprezentovanje zvuka, u praksi se za kvantizaciju najčešće koristi 16 bita, što daje 65.536 različitih mogućih vrednosti. To je sasvim dovoljno da greške budu minimalne. Razvoj hardvera doveo je i do korišćenja većih opsega, tako da frekvencije odabiranja mogu da idu i do 192 kHz, uz 24-bitnu kvantizaciju, pri čemu se razlika u kvalitetu u odnosu na standardne snimke uglavnom može primetiti samo na kvalitetnoj Hi-Fi opremi (engl. High Fidelity – visoka vernost /reprodukcije/).

MP3

 

Zauzeće 10 MB prostora za jedan minut muzike, koliko je potrebno za čuvanje zvuka u CD kvalitetu, čak ni danas nije zanemarljivo. Kada se na zauzeće prostora na disku doda i potreba za prenosom zapisa putem Interneta, dolazi se do zaključka da je količinu podataka potrebno na neki način smanjiti. Saradnja naučnika iz američke Belove laboratorije i nemačkog Instituta Fraunhofer dovela je 1991. godine do razvoja kodeka (izraz nastao od engleskih reči coder i decoder) pod nazivom MPEG-1 Layer 3,poznatijeg kao MP3. Kao jedan od najkompleksnijih sistema za kodiranje zvuka, ovaj kodek stekao je popularnost polovinom devedesetih godina, jer je uspevao da smanji audio fajl čak i do 12 puta, uz jedva čujne razlike u odnosu na original. Prosečno zauzeće 1 MB za 1 minut muzike čini ga dovoljno efikasnim za pravljenje čitavih muzičkih kolekcija na hard disku, kao i za prenos putem Interneta. Razvoj softverskih plejera sa vizuelnim plejlistama kao što je Winamp, a takođe i online servisâ za razmenu muzike, učinili su da MP3 i danas važi za jedan od najrasprostranjenijih formata za skladištenje zvuka.

Srž MP3 sistema predstavlja tzv. psiho-akustički model, koji se koristi u jednoj od faza kodiranja. Iskorišćeno je takozvano maskiranje, zasnovano na osobinama ljudskog sluha. Uočeno je da ukoliko istovremeno postoji više zvukova, a jedan od njih je mnogo jači od ostalih, mi čujemo samo taj jedan. Recimo, udarac čekića u limenu tablu zamaskiraće pad šrafa sa stola u pozadini, pa ukoliko snimimo samo zvuk čekića a ostale zvukove zanemarimo, slušaoci neće primetiti razliku jer bi ostali zvukovi svejedno bili maskirani jačim. Jak zvuk ne može da maskira zvukove u celom čujnom spektru već samo kod bliskih frekvencija. Zato se kod MP3 kodiranja čujni opseg deli na 26 frekvencijskih opsega i, ukoliko u nekom od opsega postoji dominantna komponenta koja maskira ostale, psiho-akustični model ih te ostale odbacuje.

Najjači zvuk praktično maskira (prekriva) ostale zvuke bliskih frekvencija, pa oni mogu i da se izostave jer ih zapravo ne čujemo.

Koriste se i druge osobenosti ljudskog sluha. Recimo, ljudsko uho ima problem sa određivanjem pravca izvora zvuka ako se radi o izrazito niskim tonovima. Ukoliko pomerite satelite jednog 2.1 zvučnog sistema, uho će odmah registrovati pomeranje zvučnog izvora. Međutim, ukoliko pomerite bas zvučnik (vufer), gotovo da nećete primetiti razliku. Kako prenos stereo signala zahteva duplo više prostora nego mono, kod MP3 kodiranja iskorišćen je i ovaj nedostatak sluha i tako je nastala metoda Joint stereo. Naime, najniže učestanosti zvuka ne prenose se u stereo formi već se levi i desni kanal spajaju u jedan, čime se ostvaruje znatna ušteda u prostoru, a slušalac gotovo da i ne primećuje razliku.

MP3 format doneo je i inovaciju u načinu organizacije zvučnog zapisa, što je omogućilo striming (engl. streaming – ovde: neprekidni prenos, neprekidno emitovanje) zvuka putem Interneta. Dotadašnji način snimanja zvuka podrazumevao je snimanje informacija o zvuku kao celini. Ukoliko bi jedan deo nedostajao, kompletan fajl bio bi neupotrebljiv za reprodukciju. Kod MP3 formata zvučni zapis se deli na veliki broj nezavisnih blokova zvanih frejmovi. Svaki frejm, pored samih podataka o zvuku, sadrži zaglavlje sa informacijama o korišćenom bitrejtu, frekvenciji uzorkovanja, pa čak i ID3 tag (podaci o izvođaču numere). Na taj način omogućen je jednostavan striming zvuka – slušalac može da „uskoči” u prenos internet radio-programa u bilo kom trenutku, jer svaki frejm sadrži podatke neophodne za sinhronizaciju sa ostalima.

 WMA

Kako to obično biva u svetu u kojem vlada novac a ne želja za napretkom, Institut Fraunhofer je, uvidevši sve veću popularnost svog formata, posegao za patentima i zahtevima za plaćanje licence ukoliko se format ne koristi samo za lične potrebe. U želji da izbegne plaćanje licence, Microsoft je promovisao sopstveni format Windows Media Audio, tvrdeći da daje do 50 odsto manje fajlove uz isti kvalitet. Takođe baziran na psiho-akustičnom modelu kao i MP3, ali sa nešto bolje rešenim metodama kvantizacije i kompresije sadržaja, WMA uspeva da postigne oko 25 odsto bolju kompresiju pri istom subjektivnom kvalitetu zvuka. Zapravo, integracija u Windows Media Player, koji je omogućio besplatno i jednostavno ripovanje kompakt diskova, kao i dodavanje DRM zaštite koja je omogućila zaštitu pri internet trgovini muzikom bili su ključni faktori relativnog uspeha Microsoftovog formata.

AAC

Advanced Audio Coding (AAC) trebalo je da predstavlja zamenu za format MP3. Iza njega opet stoji društvance iz Instituta Fraunhofer, uz firmu Dolby i Bel laboratorije, kao i dva hardverska giganta – Sony i Nokia. Ponovo je u pitanju psiho-akustički model viđen kod MP3 formata, ali ovog puta uz velika unapređenja. Maksimalna frekvencija uzorkovanja podignuta je sa 48 kHz na 96 kHz, a broj kanala povećan je sa dva na maksimalnih 48. Podela na 26 frekvencijskih opsega, korišćena kod MP3 formata, predstavljala je problem usled lošeg maskiranja zvuka učestanosti veće od 15,8 kHz. Taj problem uspešno je rešen kod formata AAC. Spajanje stereo signala takođe je pretrpelo izmene – moguće je za svaki opseg posebno definisati način spajanja i metod kvantizacije. Time je postignuta mogućnost da se podaci o stereo separaciji donjeg frekventnog opsega, na čije je usmerenje uho mnogo manje osetljivo, odstrane u većoj meri, a da se ipak sačuvaju bitni podaci o separaciji kanala visoke učestanosti, kod kojih je granični opseg MP3 formata često bio previše nizak. Uz unapređeno i preciznije kodiranje, postižu se daleko bolji rezultati u odnosu na MP3. Iako i dalje daleko manje zastupljen od ostalih formata, time što je postao deo standarda DVB, kao i zbog sve šire podrške kod prenosnih multimedijalnih plejera kao što su iPod i veliki broj modernih mobilnih telefona, AAC polako ali sigurno preuzima primat na sceni formata „novije generacije”.

Ogg Vorbis

Šta reći o formatu koji je ime dobio po liku iz fantastično-humorističkog romana Terija Pračeta? Sakriven u Ogg kontejnerski fajl (fajl sa određenom unutrašnjom organizacijom podataka koja je optimizovana za određenu namenu) nalazi se još jedan konkurent MP3 formatu. Međutim, pobude za razvoj ovog formata sasvim su drugačije nego kod ostalih „takmičara”. Za ubrzani razvoj ovog kodeka ponovo je zaslužna nemačka bratija iz Fraunhofera. Iako slobodan i besplatan kodek, Vorbis ne zaostaje za drugima, a ukoliko nije reč o najvećim stepenima kompresije, čak i prednjači u odnosu na konkurenciju. Maksimalna učestanost odabiranja od 192 kHz, čak 255 mogućih različitih kanala, kao i veliki raspon kompresije učinili su ga veoma cenjenim kod svih ljubitelja slobodnog softvera. Pored Wikipedije, kao najpoznatijeg korisnika, dobar deo igara napravljenih u poslednjih pet godina koristi upravo Ogg kao format u kom čuvaju zvučne zapise, dok podrška u prenosnim audio plejerima raste, mada pomalo stidljivo.

FLAC

Najkraći opis audio formata FLAC jeste „audiofilski raj”. Malčice širi opis bio bi da se zapravo radi o audio kodeku koji podatke čuva metodom kompresije bez gubitaka. U pitanju je apsolutno besplatan i slobodan format, velike brzine kodiranja, koji je zahvaljujući metodi čuvanja nezavisnih frejmova zvučne slike veoma pogodan za striming, a takođe je zgodan i za naknadnu obradu. Metod kompresije korišćen kod FLAC-a sličan je onom viđenom kod PNG formata slika, a u krajnjoj liniji zasnovan je na istim temeljima kao i ZIP arhiver. Grupisanje i kodiranje semplova vrše se pomoću različitih metoda, tako da se dugi blokovi koji nose isti podatak kodiraju RLE metodom koju smo objasnili u prošlom broju, dok se ostatak kodira naprednijom metodom linearnog predviđanja. Daleko savršeniji od arhivera opšte namene, FLAC postiže 2–2,4 puta manju veličinu fajla u odnosu na original. Iako je to daleko iza MP3 i sličnih formata, ne treba zaboraviti da se ovde ipak radi o besprekornoj reprodukciji bez ijednog bita izostavljenih podataka.

 Video formati

 

Nekada je zamisao o snimanju, obradi i reprodukciji video zapisa na PC računaru bila neostvariv san, ali su pojava Pentium procesora i pad cena CD-ROM uređaja početkom devedesetih godina omogućili prve stidljive korake ka tom cilju. Kartice sa video ulazom omogućile su dovođenje analognog video signala do računara i njegovo pretvaranje u digitalni oblik, ali je tu nastao i prvi problem – količina prostora koja je neophodna za njegovo čuvanje bila je naprosto ogromna za tadašnje, pa čak i za današnje pojmove.Niz slika koje prikazane jedna za drugom daju iluziju kretanja prvobitno je sniman baš tako – kao niz slika u jednom fajlu. A onda je potreba za kompresijom zakomplikovala stvari...

Video zapis zapravo čini niz statičnih slika („frejmova”) koje se velikom brzinom prikazuju jedna za drugom i time stvaraju iluziju kretanja. Koriste se uglavnom dve brzine – u Americi i Japanu 29,97, a u Evropi 25 slika u sekundi.

Kako analogni signal nije pogodan za obradu na računaru, neophodno ga je digitalizovati. Digitalizacija se obično obavlja preko zasebnog uređaja poput TV kartice, koji svaki frejm analognog signala konvertuje u bitmapiranu sliku. Ovaj proces ne obrađuje celu sliku odjednom, već se redom obrađuje jedna po jedna horizontalna linja. Uzmimo za primer sliku PAL standarda, DVD-Video kvaliteta. Svaka linija deli se na 720 segmenata, od kojih svaki prestavlja jedan piksel, pa je horizontalna rezolucija PAL signala 720 piksela. Cela slika sastoji se od 576 ovakvih linija (u televiziji se u stvari koristi 625 linija, ali se 49 linija ne vidi na ekranu, jer su u njima smešteni kontrolni i pomoćni signali, te se na kompjuterima pamti samo 576 linija). Za snimanje slike rezolucije 720 x 576 piksela pri 24-bitnoj paleti boja (24 bita = 3 bajta) potrebno je 720 x 576 x 3 = 1,2 MB. Kako se u jednoj sekundi reprodukuje 25 slika, 25 x 1,2 daje 30 MB neophodnog prostora za čuvanje jedne jedine sekunde video zapisa. Ovu količinu podataka moguće je gotovo prepoloviti trikom korišćenim u analognoj televiziji, tj. pretvaranjem u tzv. komponentni oblik (YCbCr). Umesto RGB vrednosti, čuvaju se podaci o sjajnosti boje (Y) i vrednosti signala razlika boja B-Y (Cb) i R-Y (Cr), pri čemu se Cb i Cr čuvaju u dvostruko manjoj rezoluciji. I pored ove uštede, nekomprimovani video zapis je astronomski veliki, pa je rešenje problema nađeno u kompresiji sadržaja.

Intraframe i interframe kompresija

Prvi način kompresije koji se primenjivao kod video materijala jeste takozvani intrafrejm metod. Na svaki pojedinačni frejm slike primenjuje se kompresija i dobija se niz I frejmova. Kod metode interfrejm takođe se vrši kompresija jednog frejma, a zatim se vrši analiza sledećeg frejma. Razlike između dva frejma obično nisu prevelike – često je više frejmova veoma slično, tj. sa malim promenama. Delovi slike gde nema promene jednostavno se kopiraju iz prethodne slike, a čuva se samo podatak o razlici ta dva frejma, čime se ostvaruje drastična ušteda u količini snimljenih podataka.

Motion JPEG

MJPEG je jedan od najstarijih i najšire podržanih kodeka koji su danas u upotrebi. Zasnovan je na intrafrejm metodi kompresije, što znači da se svaki frejm kompresovan u MJPEG formatu posmatra zasebno i da se nad svakim vrši JPEG kompresija, koja (kao što smo objasnili u SK 1/2011) podrazumeva primenu tzv. diskretne kosinusne transformacije i odbacivanje manjih razlika u boji i intenzitetu slike. Kao i kod JPEG-a, ivice predmeta i sitni detalji najpodložniji su deformacijama. Glavna prednost MJPEG-a je upravo u tome što je zasnovan na JPEG formatu, što ga čini jednostavnim za primenu i hardverski nezahtevnim. Nedostatak je relativno slab stepen kompresije, maksimalno 1:20.

Motion Picture Experts Group – 1 (MPEG-1)

Prvobitni cilj MPEG 1 standarda bio je dobijanje izlaznog fajla čija je bitska brzina 1,5 Mbit/s, što je omogućavalo prenos putem optičkih telefonskih linija ili smeštanje na CD-ROM. Ulazni fajl se iz niza RGB podataka pretvara u YCbCr (komponentni) signal. Što se tiče intrafrejm kompresije, kao i kod JPEG-a, u obzir se uzima osobina ljudskog vida da manje primećuje razlike u boji nego razlike u sjajnosti, pa se zato redukuje broj prenetih informacija o boji. U konkretnom slučaju koristi se odnos 4:2:0. Tehničko objašnjenje prevazilazi okvire ovog teksta, ali poenta je u tome da se čuva četiri puta manje podataka o boji nego podataka o sjajnosti. Svaki frejm deli se na makroblokove, koje čine polja 16 x 16 piksela. Makroblokovi se dalje dele na četiri bloka veličine 8 x 8 piksela, koji su osnova za kompresiju. Na njih se primenjuje niz matematičkih funkcija čiji je krajnji rezultat drastično smanjenje količine podataka.

Dobijeni rezultat predstavlja I frejm. Sledi interfrejm kompresija. Između dva I frejma nalazi se nekoliko delta frejmova. Postoji dva tipa delta frejmova: P skraćeno od predictive i B od bidirectional. Frejmovi I i P iz kojih se matematičkim putem izračunavaju ostali frejmovi nazivaju se ključni frejmovi (keyframes). P frejm sadrži samo podatak o razlici između njega i prethodnog ključnog frejma, i u proseku je 50 odsto manje veličine od I frejmova jer se ostatak frejma rekonstruiše. B frejmovi sadrže podatke o razlici trenutnog frejma i prethodnog i sledećeg ključnog frejma, i u proseku su 75 odsto manji od I frejmova. Kako prenose najmanje informacija, najbolje rezultate imaju kod brzih promena jer se tada greške najmanje primećuju, ali upravo zbog toga nikada se ne koriste kao ključni frejmovi. Na slici je prikazana tipična konfiguracija frejmova u jednoj grupi unutar MPEG fajla.

Frejm P₁ sadrži podatke o razlici u odnosu na frejm I₁. Frejm P₂ prikazuje razliku između njega i frejma P₁. Za prikaz prva dva B frejma potrebno je znati informacije iz I₁ i _P1 frejmova, pošto se oni oslanjaju kako na prethodni tako i na sledeći frejm, što znači da je za reprodukciju ovakve strukture potrebno prvo preneti I i P frejmove kako bi iz njih mogli da se proračunaju B frejmovi.

Tipična primena MPEG-1 kodiranog sadržaja jeste VideoCD, koji je bio aktuelan polovinom devedesetih godina. Kvalitet slike je približan kvalitetu VHS kasete, rezolucija je 352 x 288 piksela, dok je zvuk u MP2 formatu i nalazi se u istom fajlu sa videom.

MPEG-2

MPEG-2 predstavlja unapređenje MPEG-1 standarda u cilju poboljšanja kvaliteta komprimovanog materijala. Jedno od najbitnijih poboljšanja kod MPEG-2 jeste mogućnost korišćenja reprodukcije slike sa proredom (interlaced video), što je omogućilo primenu na televiziji i u satelitskom emitovanju. Reprodukcija slike sa proredom je trik iskorišćen kao osnova prenosa analogne televizije. Da bi se postigla ušteda u količini podataka koje je potrebno preneti i smanjilo treperenje, slika se deli na dva dela. Rezultat su dve poluslike (engl. fields), jedna koji sadrži neparne linije i druga koja sadrži parne. Njihovim naizmeničnim prikazivanjem stvara se iluzija jedne slike, jer druga poluslika ispunjava praznine u prvoj i obrnuto.

MPEG-2 dolazi u više profila, pa je moguće, recimo, odabrati profil koji koristi odnos luminentnog (Y) i signala razlika boja (Cb, Cr) 4:2:2, a zbog bolje realizovane unutrašnje strukture grupe frejmova rezultat je zapis sa manje gubitaka u kvalitetu slike. MPEG-2 kodirani zapis koristi se za DVD-Video zapis za filmove, kao interna kompresija u TV stanicama, u kompjuterskim montažama, a u novije vreme i u digitalnom emitovanju TV programa.

DivX/Xvid

Kada se pomene DivX format, prva asocijacija su nelegalne kopije filmova koje kruže Internetom. Koreni DivX-a zapravo i jesu u „mutnim” vodama – iz razbijenog koda Microsoftovog kodeka MPEG-4v3. Godine 1998. francuski haker Žerom Rota, nezadovoljan time što trenutna verzija Windows Media Playera nije mogla da reprodukuje njegov CV snimljen u video formi, zajedno sa nemačkim hakerom Maksom Morisom, razbio je kôd MPEG-4v3 kodeka. Umesto Microsoftovog kontejnerskog fajla ASF, iskorišćen je daleko zastupljeniji AVI kontejner, i tako je stvoren jedan od najpopularnijih kodeka današnjice. Mogućnost izbora rezolucije, upotreba tzv. luma maskiranja (redukovanje kvaliteta slike u veoma tamnim i veoma svetlim delovima slike), kao i usavršena interpolacija pokreta omogućili su da se dobije slika ne mnogo lošija od one kod MPEG-2, uz visok stepen kompresije, što omogućava da jedan prosečan film stane na jedan CD. Novije verzije DivX kodeka imaju dodatne mogućnosti kao što je HD kvalitet slike, ali su izgubile popularnost jer su postale komercijalan proizvod koji se plaća. To je povećalo popularnost besplatnih rešenja sa sličnim mogućnostima, kao što je, recimo, popularni slobodni kodek Xvid.

H.264

MPEG-4 part 10 iliti H.264 predstavlja jedan od najpopularnijih formata nove generacije. Glavni cilj bio je postizanje dvostruko manje veličine fajla u odnosu na MPEG-2 pri istom kvalitetu slike. Broj profila drastično je povećan, mogući raspon stepena kompresije i kvaliteta takođe, a uvedena je i podrška za odnos luminentnog i signala razlika boja 4:4:4. Glavne izmene su u samom kodiranju. Makroblok više nije ograničen na 16 x 16 piksela, već prema potrebi može imati veličine 16 x 8, 8 x 16 ili 8 x 8 piksela, što se deli u manje blokove 8 x 8, 8 x 4, 4 x 8 ili 4 x 4 piksela. Time je postignuta veća fleksibilnost jer je moguće neke delove slike deliti na manje, a druge na veće makroblokove i time poboljšati kompresiju bez primetnog pada kvaliteta. Debloking filter, filter koji „pegla” oštre ivice blokova, takođe je prisutan. Unapređena predikcija pokreta kroz više referentnih frejmova poboljšava kvalitet slike kod naglih promena slike, uvođenja novih objekata na scenu ili promene kompletne pozadine. Video striming je olakšan uvođenjem novih „SP” i „SI” frejmova, čija je uloga nadoknađivanje eventualnih gubitaka u prenosu bez ponovnog učitavanja kompletnog segmenta. Ne postoji ni ograničenje da se frejm može oslanjati samo na prethodni i sledeći, već može da se „oslanja” na bilo koji ključni frejm u nizu. H.264 je danas standardni kodek koji se primenjuje od onlinestriminga, preko BluRay diskova sa HD filmovima, do DVB-T2 standarda za prenos digitalne televizije (kao jedan od mogućih načina kompresije), čije se uvođenje očekuje uskoro u Srbiji.

Postoji više različitih besplatnih implementacija ovog kodeka. Jedna od popularnijih svakako je X.264, implementacija sa gotovo identičnim sistemom kodiranja, čije je jedino ograničenje nešto lošiji rad sa interlejs videom.

AVI i MKV video kontejneri

Mnogi korisnici brkaju način kompresije i tip datoteke (fajla) u kojoj su podaci smešteni. Takođe, dosad smo se bavili samo videom, zanemarujući činjenicu da je u istom fajlu najčešće smešten (bar) još i zvuk, i sam komprimovan nekom od metoda opisanih u SK2/2011. Ti takozvani kontejnerski fajlovi imaju tačno određenu unutrašnju organizaciju (format) koja omogućava da se film reprodukuje bez kašnjenja u tonu i bez „seckanja” u slici.

Jedan od najpoznatijih i najzastupljenijih audio/video kontejnera današnjice jeste AVI (Audio-Video Interleaved, isprepletani zvuk i slika). Radi se o formatu koji omogućava sinhronu reprodukciju video i audio zapisa, jer su podaci o slici i zvuku izdeljeni u sitne deliće i „naslagani” naizmenično u fajlu. U AVI kontejner moguće je smestiti kako sadržaj komprimovan DivX metodom tako i MJPEG, MPEG-4, DV itd. Njegove glavne mane su nedostatak podatka o odnosu stranica video materijala i loše snalaženje sa nekim vrstama MPEG-4 sadržaja. Ovi problemi su rešeni novijim formatima kao što je Matroska (MKV) kontejner. On je dobio ime po ruskim lutkama koje su smeštene jedna u drugu – matrjoškama. MKV kontejner je pogodniji za internet striming, može da sadrži veći broj zvučnih zapisa koji prate video nego AVI, kao i titlove i drugi sadržaj koji su smešteni u sam kontejner.

Neki kontejnerski fajlovi namenjeni su ekskluzivno filmovima komprimovanim nekim od vlasničkih kodeka, recimo MOV (Apple Quick Time), RM (Real Media) i drugi.

 

Obrada zvuka je oblast koja je takođe našla primenu na računaru. Aplikativni softveri za obradu zvuka su danas veoma zastupljeni i imaju veoma veliku upotrebu kod korisnika koji zele da svoj audio zapis dodatno obrade ili ga na neki način poboljšaju, prilikom “skidanja” starih ploča i kaseta u digitalni format itd. Danas postoji veliki broj programa koji nude upravo te opcije. Veoma popularan i jedan od najzastupljenijih je program kompanije SONY – Sound Forge. Pored njega postoje i drugi programi čija je funkcija ista i koji omogućavaju obradu, snimanje i konverziju audio snimka a neki od njih su :

– Audacity (besplatan program koji nudi manji broj opcija) ima veoma veliku upotrebu samim tim što se svrstava u red freeware programa

– Adobe Audition ( komercijalan program koji nudi pregršt opcija)

– GoldWave ( takođe komercijalan program koji služi za editovanje i obradu audio, fajlova).

– Cool Edit Pro (profesionalni softver za multi-kanalno snimanje i kompletnu produkciju audio zapisa)

Proces prebacivanja jednog audio formata u drugi je složen i zahteva program, takozvani konvertor zvuka.

Audacity predstavlja najpopularniji besplatni program koji omogućava da snimite zvuk, kao i da naknadno menjate i dorađujete svaki audio materijal. Široko je korišćen zbog toga što se može koristiti na svim operativnim sistemima, i zato što, iako je besplatan, pruža veoma dobre mogućnosti u obradi. Program podržava sve poznate audio formate, može da snimi svuk sa svih uređaja, omogućuje isecanje, spajanje i miksovanje muzike.

Audacity veoma jednostavno omogućava da snimite svoj glas. Potrebno je da imate dobar mikrofon i kliknete da dugme Record. Ako želite da snimite sebe kako pričate ili pevate uz određenu pesmu potrebno je samo da pustite pesmu u ovom programu i da kliknete na dugme Record. Kvalitet snimka će zavisiti od kvaliteta vašeg mikrofona. Snimak možete naknadno da menjate, dorađujete, dodajete efekte i još mnogo toga. Upustvo za rad preuzmite ovde.

LAME dodatak za snimanje audio fajla u mp3 formatu

 Programi za obradu videa

Pogledajte preporuku besplatnih programa koji vam mogu pomoći u obradi video snimaka. Svi ovi programi sadrže osnovne alate kao što su isecanje video snimaka, rotiranje klipova, animacije, dodavanje teksta itd.

1. Movie maker - Definitivno najpoznatiji besplatan program za obradu video snimaka, verovatno zato što je dolazio uz Windows XP. Ovaj program je veoma jednostavan za korišćenje, sadrži sve osnovne alate za sređivanje video klipova. Dovoljno je da odaberete klipove i slike koje želite i da ih "prevučete" u program. Te klipove možete "seckati", dodavati tekst i muziku, pa tako obrađen video sačuvati u nekom od popularnih formata.
 

2. Lightworks - Ovo je malo ozbiljniji alat u odnosu na ostale iz ove liste, pa ga možete instalirati ukoliko imate malo veće zahteve za obradu video klipova. 

3. VirtualDub - Još jedan odličan besplatan softver za obradu video klipova, veoma jednostavnog dizajna, koji sadrži sve osnovne alate, neophodne za sređivanje video klipova.

 

4. Avidemux - Još jedan program otvorenog koda koji se našao na ovoj listi najboljih programa za obradu video snimaka. Ovaj program podržava sve popularne video formate, a iako jednostavan, dozvoljava vam sve što je potrebno, uključujući seckanje klipova, promena veličine snimaka, dodavanje teksta, efekta, kao i izdvajanje audio snimka iz videa. Uz pomoć ovog programa možete i rotirati vaš video snimak, mada vam za to može poslužiti i online alat za rotiranje video klipova.

 

Ovo je lista besplatnih alata za obradu video snimaka, u kojima možete brzo sredititi vaše klipove, dok za ozbiljniju obradu video materijala nabavite Sony Vegas i počnite da učite u ovom programu. Na YT ima gomila video tutorijala, koji vam mogu detaljno objasniti gotovo sve o ovom programu. 

https://www.sk.rs/2011/02/sksc01.html

https://www.sk.rs/2011/03/sksc01.html 

Informatičar [Odgovori]

Greate article. Keep writing such kind off info
on your site. Im really impressed by your blog.
Hey there, You have done a fantastic job. I'll certainbly
digg it and in my opinion suggdst too mmy friends.

I am confident they will be benefited fdom this site.

https://clients1.google.ae/url?q=https://bestwwwkratom.com
Leonora
Reina https://clients1.google.com.bn/url?q=https://bestwwwkratom.com

Informatičar [Odgovori]

Hi, after reading this remarkable post i am also glad to share
mmy knowledge here with mates.
https://prizma-desk.s3.amazonaws.com/apa-format-pdf-file.pdf
apa format pdf file
lisie hospital carddiology doctors https://prizma-desk.s3.amazonaws.com/apa-format-pdf-file.pdf

Informatičar [Odgovori]

What's up to every one, it's in fat a nice for me to visit this web page, it includes
priceless Information.
https://type.agropolivillabrunella.it/gerunds-and-infinitives-exercises-pdf-with-answers.pdf
Camille https://type.agropolivillabrunella.it/gerunds-and-infinitives-exercises-pdf-with-answers.pdf

Informatičar [Odgovori]

fantastic points altogether, you just won a new reader.
What would you recommend in regards to your pist that you just made some daays
in the past? Any positive?
https://sveti-matej.info/
sveti-matej.info https://sveti-matej.info/

Informatičar [Odgovori]

Magnificent beat ! I would like to apprentice whilst you amend your web site, how could i subscribe
for a weblog website? The acount helped me a appropriate deal.

I were tiny bbit acquainted of this your broadcast offered shiny
clear concept
https://streetchallenge.ru/
Boris (Boris) https://streetchallenge.ru/

Стоматология в Москве [Odgovori]

Стоматология в Москве
https://americandental.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
americandental.ru

Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы dentaquest.ru [Odgovori]

Стоматология в Москвe dentaquest.ru
https://dentaquest.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
Dentaquest.ru

Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы americandental.ru [Odgovori]

Стоматология в Москвe americandental.ru
https://americandental.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
Americandental.Ru

Peterhetly [Odgovori]

Pin-Up Aviator Spribe джекпот - игра в интернете, которая позволяет игрокам испытать саму везение и выиграть деньги. Она разработана компанией Spribe, ее занимается на создании различных видео-слотов только онлайн-игр.
Игроки должно играть в Aviator Spribe Aviator Spribe джекпот на любом устройстве, включая компьютеры, планшеты и мобильные телефоны. Игра осуществляется на экране, недалеко есть поле пиппардом бегущим по ним самолетом. Участники ставят деньги на временной интервал, и если самолет перелетает нужное расстояние, которых выигрывают.
Одной из ключевых особенностей игры Aviator Spribe являлась то, что ее использует на базе технологии blockchain. Так означает, что все транзакции и данные хранятся в распределенной базе данных, не обеспечивает защиту и прозрачность игры.
В дополнение, Aviator Spribe существует разные уровней обшей, что делает белкиссу привлекательной для участников разного опыта игры. Начинающие могут выбрать менее сложный уровень и по мере переходить на более сложный, когда будут готовый к этому.
Определенная игроки могут считать, что Aviator Spribe похожа на традиционную игровые автоматы, только она предлагает более интересный и разнообразный геймплей. Кроме только, игра имеет отличную графику и звуковое оформление, что говорю еще больше атмосферы.
Некоторые люди быть сомневаться в безопасности игры на фарцануть, однако благодаря разработки blockchain и лицензии на игровую деятельность у Spribe, игроки могут быть сомневался в том, что их личные данные и финансовые средства находятся под надежной защитой.
В существенно, Aviator Spribe - это интересная и захватывающая игра, азеанку может принести игрокам не только удовольствие, но и реальные денежные выигрыши. Компания Spribe продолжаем развивать и улучшать эту игру, что делает белкиссу еще более привлекательной для участников и всего мира.

Авиатор игра на деньги [Odgovori]

Pin Up casino (Пин Ап) играй онлайн на деньги
авиатор спрайб
Игровой автомат Aviator от Spribe
Aviator Spribe бонус
aviator spribe играть

Jeremysak [Odgovori]

Coinbase Stock Price Prediction: Coinbase Stock Price Prediction
Pulse X Coin: Pulse X Coin
Arbitrum Bridge: Arbitrum Bridge
Shiba Inu Burn Rate: Shiba Inu Burn Rate

ксива прокурора [Odgovori]

паспорт ес румыния
продажа кредитных карт
заливы на карты
способы обналичивания денег
купить Аттестат
купить ксиву ФСБ
паспорт ЕС купить

hashed wallet terra luna takes billion [Odgovori]

bttc coin price xrp price prediction $500
kibho reliance power share price target 2025
xrp price prediction $500 https://blockchainreporter.net/
lcid stock forecast 2025 blockchain reporter
blockchain reporter

Lobertdindy [Odgovori]

Provpn: https://provpn.info/

MichaelRop [Odgovori]

кэт казино
официальный сайт кэт казино

Informatičar [Odgovori]

I'm impressed Ьy the mold design'ѕ ability tο create a product with intricate textures оr surface details.

Informatičar [Odgovori]

the best ⲟf the Ƅest!

Informatičar [Odgovori]

The TDL's collaborative approach fosrers open commuhnication аnd effective ρroblem-solving in mold design.

DichaelNerse [Odgovori]

Gama Casino
бонусы Gama Casino

ShaneChone [Odgovori]

Misha

LewisSor [Odgovori]

бонус cat casino
пин ап казино кз

StevesnBut [Odgovori]

StevenBut
https://www.drupalitalia.org/user/25715/
https://profile.ameba.jp/garfilld22
https://www.akaqa.com/account/profile/19191600531
https://www.bkkedu.in.th/community/profile/taliban244/
http://trafficswirl.com/profile/Kazim22
https://expatarrivals.com/user/268568
https://pinshape.com/users/2592606-linkdota1#designs-tab-open
https://newzealandjustice.com/member/522248-daquha12
https://www.bibrave.com/users/198002
https://qiita.com/Ibragim22
https://www.noteflight.com/profile/dc4aa06d64d0736148bc1217dd7512627d17b621
https://www.linqto.me/about/markiz41
https://www.instapaper.com/p/12049462
https://www.anime-sharing.com/forum/members/kazbil22-329522/
http://forums.qrecall.com/user/editDone/457643.page
https://naijamp3s.com/profile/martines222
https://trailblazer.me/id/jkali43
https://app.lookbook.nu/user/11242772-Ganry-K
https://www.digitalhome.ca/members/lamarik23.295622/#about
https://participez.nanterre.fr/profiles/tarhunchik22/activity
https://www.strata.com/forums/users/tarhun22/
https://l2top.co/forum/members/vavilon54.31065/
https://www.vwvortex.com/members/jk5452151.3953636/#about
https://offlinemarketingforum.com/index.php?threads/site-with-videos.5993/
https://www.dreamteammoney.com/index.php?showuser=811483
https://answers.easyar.com/user/megan24
https://forum.pirati.cz/memberlist.php?mode=viewprofile&u=26040
https://www.sqlservercentral.com/forums/user/tabix44
https://permacultureglobal.org/users/43480-ganry-kali
https://issuu.com/haric22
https://members2.boardhost.com/businessbooks6/msg/1680248206.html
https://socialsocial.social/user/tabix44/
https://robertsspaceindustries.com/citizens/Tabilion22
https://timeswriter.com/members/mabis24/profile
https://www.dmxzone.com/support/17883/topic/66458
https://sites.google.com/view/top-pin-up-casino-igry

erfahrungen mit bitcoin [Odgovori]

lunc crypto price prediction
xyo coin price prediction
digifinex
bridge arbitrum
xyo coin price prediction
rdbx stock price
shiba inu coin burn rate
big eyes coin price prediction
ontario teachers pension plan ftx
riviam stock
method man snoop dogg
webull
Meta Stock Price Prediction
Dogelon Mars Price Prediction 2030
Rivian Stock Price Prediction 2030
pulse x coin
Btc pulse
pulse x crypto price prediction
pulse x coin price
Amazon Stock Price Prediction 2025

OLaneChone [Odgovori]

Nice web-site you have got there.
http://apokalypsed.org/users.php?m=details&id=25769

LhaneChone [Odgovori]

I have fun with, result in I found just what I was looking for. You have ended my 4 day lengthy hunt! God Bless you man. Have a nice day. Bye
best dissertation writing services in uk